7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«
8. А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав.
9. Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео,
10. а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт,
11. јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.
12. Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра.
13. Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је — да би се показао као грех — посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14. Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху.
15. Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.
16. Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар.
17. У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
18. Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не.