10. а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт,
11. јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.
12. Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра.
13. Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је — да би се показао као грех — посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14. Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху.
15. Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.
16. Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар.
17. У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
18. Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не.
19. Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу.
20. Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21. Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло.