1. Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост?
2. Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему?
3. Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени?
4. Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом.
5. Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу.
6. Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха —
7. јер ко је умро, решио се греха.
8. Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети,
9. знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире — смрт више нема власт над њим.
10. Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.
11. Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.
12. Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама.
13. Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности.
14. Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.
15. Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто!
16. Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни — било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност.