5. А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност.
6. Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без дела:
7. »Благо онима чији су преступи опроштении греси покривени.
8. Благо човеку коме Господ не рачуна грех.«
9. Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност.
10. А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан!
11. А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност.
12. Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.
13. Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере.
14. Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено.
15. Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.
16. Зато обећање каже »од вере« — да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство — не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац —