Нови Завет

Посланица Римљанима 3:5-23 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

5. А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан — људски говорим — када искаљује свој гнев?

6. Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету?

7. Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости на његову славу још очигледнија, зашто ми се и даље суди као грешнику?

8. И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!

9. Шта, дакле? Да ли смо у предности? Нипошто! Јер, управо смо оптужили и Јудеје и Грке да су под грехом.

10. Као што је записано:»Нема праведнога — ниједнога;

11. нема разумнога,нема никога ко тражи Бога.

12. Сви су застранили,сви заједно постали бескорисни.Нема никога ко чини добро,нема ниједнога.«

13. »Грло им је гроб отворен,језиком ласкају.«»Змијски отров им на уснама.«

14. »Уста им пуна псовки и горчине.«

15. »Ноге им журе да пролију крв,

16. рушевине и беда на њиховим су путевима,

17. а пут мира они не познају.«

18. »Страха од Бога нема им пред очима.«

19. Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом.

20. Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.

21. А сада се, одвојено од Закона, објавила Божија праведност — о којој сведоче Закон и Пророци —

22. Божија праведност кроз веру у Исуса Христа за све који верују. Јер, нема разлике:

23. сви су згрешили и лишени су Божије славе,

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Римљанима 3