1. Зато немаш изговора, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто.
2. А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини.
3. Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду?
4. Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?
5. Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд.
6. Бог ће сваком узвратити према његовим делима.
7. Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот,
8. а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди — гнев и срџбу.
9. Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка,
10. а слава, част и мир свакомe ко чини добро, прво Јудејину, па Грку,
11. јер Бог не гледа ко је ко.