1. Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима.
2. Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће.
3. Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио.
4. Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.
5. Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење.
6. Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу.
7. Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе.
8. Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.
9. Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ.
10. Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд.
11. Записано је:»Тако ми живота, каже Господ,свако колено ће се савити преда мноми сваки језик признати Бога.«
12. Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.
13. Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан.