Нови Завет

Посланица Римљанима 1:9-21 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

9. Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам.

10. Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.

11. Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење,

12. то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом.

13. Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим паганима, али сам све досад био спречен.

14. Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима,

15. стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.

16. Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује — прво Јудејину, па Грку.

17. У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери, као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«

18. Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину.

19. Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је — Бог им је то учинио очигледним.

20. Од стварања света, Божије невидљиве особине — његова вечна сила и божанство — могу се јасно сагледати у ономe што је створено, па људи немају изговора.

21. Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило.

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Римљанима 1