9. То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи,
10. пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима — на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.
11. А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света,
12. и једном заувек ушао у Светињу над светињама — и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу — постигавши вечно откупљење.
13. Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе,
14. колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од дела која воде у смрт, да можемо да служимо Богу живоме.
15. А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.
16. Јер, тамо где постоји завештање неопходно је да се утврди смрт завештаоца,
17. пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив.
18. Стога ни први савез није ступио на снагу без крви.
19. Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ,
20. говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«.
21. Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење.
22. А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.