Нови Завет

Посланица Јеврејима 9:17-28 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

17. пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив.

18. Стога ни први савез није ступио на снагу без крви.

19. Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ,

20. говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«.

21. Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење.

22. А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.

23. Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.

24. Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште — слику оног правог — него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем.

25. И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу,

26. јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех.

27. И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд,

28. тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Јеврејима 9