19. — пошто Закон ништа није учинио савршеним — а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.
20. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници,
21. а он са заклетвом Онога који му је рекао:»Господ се заклеои неће се предомислити:ти си свештеник довека.«
22. На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.
23. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби,
24. а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно.
25. Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.
26. А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса,
27. који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе.
28. Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.