1. Бојмо се, дакле — док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак — да се не покаже да је неко од вас закаснио.
2. Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.
3. Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:»Тако сам се у свом гневу заклео:‚Неће ући у мој Починак!‘«иако су његова дела завршена још од стварања света.
4. Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«,
5. а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6. И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности.
7. Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:»Данас ако му чујете глас,нека вам не отврдне срце.«
8. Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану.
9. Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак,
10. јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих.
11. Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
12. Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца.