8. нека вам не отврдне срце као у време Побуне,на дан искушења у пустињи,
9. где су ме ваши праоци искушавали и проверавали,па моја дела гледали четрдесет година.
10. Зато сам се разгневио на тај нараштаји рекао: ‚У свом срцу увек застрањују,моје путеве нису упознали.‘
11. Тако сам се у свом гневу заклео:‚Неће ући у мој Починак!‘«
12. Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога.
13. Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом.
14. Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.
15. Као што је речено:»Данас ако му чујете глас,нека вам не отврдне срце као у време Побуне.«
16. Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта?
17. А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи?
18. А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни?