5. Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо.
6. Неко је негде посведочио, рекавши:»Шта је човек да га се сећаш,или син човечији да ти је до њега стало?
7. Учинио си га тек мало мањим од анђела,овенчао га славом и чашћу,
8. све си му под ноге потчинио.«А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено,
9. али видимо Исуса — који је био учињен тек мало мањим од анђелâ — овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
10. Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање.
11. Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом
12. када каже:»Објавићу твоје име својој браћи,усред скупа ти певати хвалоспеве.«
13. И још:»У њега ћу се уздати.«И још:»Ево мене и деце коју ми је дао Бог.«
14. Пошто су деца од крви и меса, и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола,
15. и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству.
16. Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима.
17. Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа.