Нови Завет

Посланица Јеврејима 12:17-26 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

17. Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлуку иако је благослов тражио са сузама.

18. Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји,

19. ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори,

20. јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«

21. А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«

22. Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу.

23. Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника,

24. и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве.

25. Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба.

26. Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.«

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Јеврејима 12