2. Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе.
3. Али, жртве сваке године само подсећају на грехе,
4. јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.
5. Зато је Христос, улазећи у свет, рекао:»Ниси желео жртве и приносе,него си ми припремио тело.
6. Паљенице и жртве за грехнису ти биле миле.
7. Тада рекох:‚Ево долазим — о мени пише у књизи —да извршим твоју вољу, Боже.‘«
8. Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе.
9. А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго.
10. У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.
11. Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу сасвим да уклоне грехе.
12. А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна
13. и отада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге.
14. Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.