1. Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу.
2. Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе.
3. Али, жртве сваке године само подсећају на грехе,
4. јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.
5. Зато је Христос, улазећи у свет, рекао:»Ниси желео жртве и приносе,него си ми припремио тело.
6. Паљенице и жртве за грехнису ти биле миле.
7. Тада рекох:‚Ево долазим — о мени пише у књизи —да извршим твоју вољу, Боже.‘«
8. Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе.
9. А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго.
10. У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.
11. Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу сасвим да уклоне грехе.
12. А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна
13. и отада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге.
14. Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.
15. А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:
16. »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ: ставићу своје законе у њихово срце и уписати их у њихове мисли.«
17. И:»Више се нећу сећати њихових греха и њиховог безакоња.«