1. Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима?
2. Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите.
3. Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите — да бисте то проћердали у својим насладама.
4. Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ.
5. Или можда мислите да Писмo узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама.
6. Али он нам дарује још већу милост. Зато каже:»Бог се противи охолима,а понизнима дарује милост.«
7. Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас.
8. Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите.
9. Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост.
10. Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.
11. Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија.
12. Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?
13. Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.«
14. Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне.
15. Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«,
16. ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло.
17. Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.