1. Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега,
2. под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац.
3. Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света,
4. а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом,
5. да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови.
6. А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба, Оче.«
7. Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.
8. Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису.
9. А сада, пошто сте упознали Бога — боље речено: пошто је он упознао вас — како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете?
10. Славите дане и месеце и доба и године!
11. Бојим се за вас — да се можда нисам узалуд трудио око вас.
12. Молим вас, браћо, постаните као ја, јер сам и ја постао као ви. Ништа ми нисте учинили нажао.
13. Знате да сам вам први пут проповедао еванђеље док сам био болестан.
14. Иако је моја болест за вас била искушење, нисте ме ни презрели ни попљували, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса.
15. Где је, дакле, та ваша радост? Јер, сведочим вам: да сте могли, своје бисте очи извадили и дали их мени.