10. Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«
11. А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«
12. Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава, у њему ће наћи живот.«
13. Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво« —
14. да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.
15. Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје.
16. А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«, подразумевајући једнога, а то је Христос.
17. Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање.
18. Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19. Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника.
20. А посредника нема где је само један — а Бог је један.