1. Зато, моја драга и жељена браћо, моја радости и венче, тако треба да чврсто стојите у Господу, драги моји!
2. Преклињем Еводију и преклињем Синтиху да буду сложне у Господу.
3. Да, и тебе молим, одани друже, помажи им, јер су се са мном раме уз раме бориле у проповедању еванђеља заједно с Климентом и мојим осталим сарадницима, чија су имена у Књизи живота.
4. Радујте се у Господу увек! Понављам: радујте се.
5. Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу.
6. Не будите забринути ни за шта, него у свему, молитвом и молбом са захваљивањем, јасно показујте Богу за шта га молите.
7. И Божији мир, који превазилази свако разумевање, чуваће ваше срце и ваше мисли у Христу Исусу.
8. На крају, браћо, што год је истинито, што год је племенито, што год је праведно, што год је чисто, што год је лепо, што год је на добром гласу — ако је нека врлина или похвала — на то мислите.
9. Оно што сте од мене научили, примили, чули и видели, то чините, и Бог мира биће с вама.
10. Веома сам се обрадовао у Господу што се најзад пробудила ваша брига за мене. Бринули сте се ви и раније, али нисте имали прилике да то покажете.
11. Не кажем то зато што сам у оскудици; јер, научио сам да у свим околностима будем задовољан.
12. Знам шта значи оскудевати, знам шта значи имати у изобиљу. Навикао сам на све и свашта: и да будем сит и да гладујем, и да имам у изобиљу и да оскудевам.
13. Све могу у Ономе који ми даје снагу.