Нови Завет

Посланица Филипљанима 2:7-23 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

7. него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку,

8. понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту.

9. Зато га је Бог и узвисиo на највише место и дао му име изнад сваког имена,

10. да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом,

11. и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.

12. Зато, драги моји, као што сте увек били послушни — не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан — са страхом и трепетом радите на свом спасењу.

13. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.

14. Све чините без гунђања и препирања,

15. да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у комe светлите као звезде у свемиру,

16. држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов — да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.

17. Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.

18. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.

19. Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама.

20. Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас.

21. Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа.

22. А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу.

23. Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном.

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Филипљанима 2