Нови Завет

Посланица Филипљанима 2:7-19 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

7. него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку,

8. понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту.

9. Зато га је Бог и узвисиo на највише место и дао му име изнад сваког имена,

10. да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом,

11. и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.

12. Зато, драги моји, као што сте увек били послушни — не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан — са страхом и трепетом радите на свом спасењу.

13. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.

14. Све чините без гунђања и препирања,

15. да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у комe светлите као звезде у свемиру,

16. држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов — да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.

17. Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.

18. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.

19. Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама.

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Филипљанима 2