Нови Завет

Посланица Филипљанима 2:22-30 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

22. А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу.

23. Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном.

24. А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.

25. Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита — свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама —

26. пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан.

27. А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао — и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост.

28. Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан.

29. Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он.

30. Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Филипљанима 2