17. Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.
18. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.
19. Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама.
20. Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас.
21. Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа.
22. А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу.
23. Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном.
24. А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.
25. Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита — свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама —
26. пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан.
27. А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао — и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост.
28. Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан.
29. Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он.
30. Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.