Нови Завет

Посланица Филимону 1:10-24 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

10. молим те за свога сина Онисима, кога сам родио у оковима.

11. Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени.

12. Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце.

13. Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље,

14. али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно.

15. Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио

16. и то не више као роба, него као више од роба — као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.

17. Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене.

18. А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун.

19. Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш.

20. Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу.

21. Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.

22. И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама због ваших молитви.

23. Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу,

24. Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.

Прочитајте комплетан поглавље Посланица Филимону 1