1. Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани.
2. Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави,
3. трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа.
4. Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани.
5. Један је Господ, једна вера, једно крштење.
6. Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.
7. А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио.
8. Зато се каже:»Када се попео на висину,за собом поведе сужњеи људима даде дарове.«
9. Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве?
10. А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни.
11. Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље,
12. да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела,
13. док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста.
14. Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде.
15. Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава — у Христа.
16. Он чини да цело Тело — повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом — расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.