9. И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив,
10. оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:
11. »Достојан си, Господе и Боже наш,да примиш славу, част и силу,јер ти си све створиои твојом вољом је посталои било створено.«