4. Затим видех престоле на којима су седели они којима је била дата власт да суде. И видех душе погубљених због сведочења за Исуса и Божију реч, оних који се нису клањали Звери ни њеном лику и који нису примили њен жиг на своје чело ни на своју руку. Они оживеше, па су са Христом владали хиљаду година.
5. (Други мртви не оживеше док се није навршило хиљаду година.) То је прво васкрсење.
6. Срећан је и свет онај ко има удела у првом васкрсењу. Над таквима друга смрт нема никакву власт, него ће они бити Божији и Христови свештеници и владати с њим хиљаду година.
7. А када се наврши тих хиљаду година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице,
8. па ће изаћи да заводи народе са четири краја земље, Гога и Магога, и окупити их за бој — биће их као морског песка.
9. И они нагрнуше свом ширином земље и опколише Табор светих и Вољени град. Али са неба сукну огањ и прогута их.
10. А ђаво, који их је завео, би бачен у језеро горућег сумпора, тамо где су и Звер и Лажни пророк. Они ће и дању и ноћу бити мучени довека.
11. Онда видех велики бели престо и Онога који на њему седи. Земља и небо побегоше пред његовим лицем и нигде им се не нађе места.
12. И видех мртве, велике и мале: стајали су пред престолом, а књиге се отворише. И би отворена једна друга књига — Књига живота. Мртвима се судило по ономе што је записано у књигама — према њиховим делима.
13. И море предаде мртве који су у њему, и Смрт и Подземље предадоше мртве који су у њима, и свакоме је било суђено према његовим делима.
14. Смрт и Подземље беху бачени у огњено језеро. А огњено језеро — то је друга смрт.
15. И ко год није био уписан у Књизи живота, бачен је у огњено језеро.