4. А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите?
5. Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘?
6. Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«
7. И човек устаде и оде кући.
8. Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.
9. Одлазећи оданде, Исус виде човека који се звао Матеј како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«И овај устаде и пође за њим.
10. Док је Исус обедовао у кући, дођоше многи цариници и грешници, па су обедовали с њим и с његовим ученицима.
11. Када су фарисеји то видели, упиташе Исусове ученике: »Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?«
12. А Исус је то чуо, па рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима.
13. Него, идите и научите шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве.‘ Јер, ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«
14. Тада му приђоше Јованови ученици и упиташе га: »Како то да ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?«
15. А Исус им рече: »Могу ли сватови да тугују док је младожења с њима? Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.
16. »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач, јер би се закрпа отргла од огртача, па би рупа постала још већа.