8. »Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.
9. Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«
10. Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу.
11. А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском,
12. а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«
13. Онда рече капетану: »Иди! Нека буде како си веровао.«И истог часа капетанов слуга оздрави.
14. Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници.
15. Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.
16. Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне
17. — да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:»Он узе наше слабостии понесе наше болести.«
18. Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.
19. А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«
20. »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«
21. »Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«
22. А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«
23. Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици.
24. На мору настаде жестока олуја — толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.
25. Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«
26. »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.
27. А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«