15. Али, ако ви не опростите људима, онда ни ваш Отац неће опростити ваше грешке.«
16. »А када постите, не будите намргођени као лицемери, јер они изобличују своја лица, да људима покажу да посте. Истину вам кажем: добили су своју награду.
17. Него, када постиш, помажи главу и умиј лице,
18. да људи не примете да постиш, него само твој Отац, који је у скровитости. Тада ће ти узвратити твој Отац, који гледа у скровитости.«
19. »Не згрћите себи благо на земљи, где мољци и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду.
20. Него, згрћите себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду.
21. Јер, где ти је благо, тамо ће ти бити и срце.«
22. »Око је светиљка тела. Ако ти је, дакле, око добро, цело тело ће ти бити пуно светлости.
23. Али, ако ти је око рђаво, цело тело ће ти бити пуно таме. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика ће то бити тама!«
24. »Нико не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.«
25. »Зато вам кажем: не брините се за свој живот — шта ћете јести или шта ћете пити; ни за своје тело — шта ћете обући. Зар живот није вреднији од хране, а тело од одеће?
26. Погледајте птице: не сеју и не жању и не скупљају жито у амбаре, а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви нисте много вреднији од њих?
27. Који од вас, бринући се, може свом животу да дода и један једини сат?