40. и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«
41. Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи:
42. »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела — нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати.
43. Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«
44. А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.
45. Од поднева до три сата завлада тама по целој земљи.
46. Око три сата Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« — што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«
47. Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«
48. Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.
49. »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«
50. А Исус опет повика из свега гласа и издахну.
51. Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше.
52. Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих,
53. који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.
54. Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«
55. А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му.
56. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.