22. »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘
23. »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
24. »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао.
25. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘
26. »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао.
27. Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом.
28. Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата.
29. Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има.
30. Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«