1. Тада Исус рече народу и својим ученицима:
2. »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу.
3. Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине.
4. Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.
5. »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије и продужују ресе на одећи.
6. Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама,
7. да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.
8. »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа.
9. И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца — оног на небу.
10. Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу — Христа.
11. А највећи међу вама нека вам буде служитељ.
12. Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.
13. »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Закључавате Царство небеско пред људима. Сами у њега не улазите, а не пуштате оне који желе да уђу.
15. »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Путујете и морем и копном да придобијете једног следбеника, а кад он то постане, претварате га у сина пакла, двоструко горег од вас.
16. »Тешко вама, слепе вође! Говорите: ‚Ако се неко закуне Храмом, то не значи ништа. Али, ако се закуне златом из Храма, заклетва га обавезује.‘
17. Будале и слепци! Шта је веће: злато или Храм који злато посвећује?
18. Такође говорите: ‚Ако се неко закуне жртвеником, то не значи ништа. Али, ако се закуне даром на њему, заклетва га обавезује.‘