13. »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘
14. »Јер, много је званих, а мало одабраних.«
15. Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи,
16. па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко.
17. Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«
18. Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате?
19. Покажите ми новчић за порез.«Они му пружише динар,
20. а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«
21. »Царев«, рекоше они.Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«
22. Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.
23. Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:
24. »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘
25. »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату.
26. Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог.
27. А после свих умрла је и жена.