1. Исус поново поче да им говори у причама:
2. »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина.
3. Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али ове не хтедоше да дођу.
4. »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5. »Али они се не одазваше, него одоше — један на своју њиву, други за својом трговином,
6. а остали ухватише царве слуге, па их злоставише и убише.
7. »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8. »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.
9. Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘
10. И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли — и зле и добре — и свадбена дворана се напуни гостима.
11. »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,
12. па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.
13. »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘
14. »Јер, много је званих, а мало одабраних.«
15. Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи,