16. па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:‚Учинио си да ти са усана деце и одојчадистижу хвалоспеви‘?«
17. Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.
18. Када се рано ујутро враћао у град, огладне.
19. Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«И смоква се сместа осуши.
20. Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«
21. »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ — и тако ће бити.
22. И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«
23. Исус уђе у Храм, a док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
24. »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним.
25. Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘
26. А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«