17. Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече:
18. »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт.
19. Онда ће га предати паганима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«
20. Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.
21. »Шта хоћеш?« упита је он.А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«
22. »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«»Можемо«, одговорише они.
23. А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«
24. Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.
25. Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народа господаре њима и великаши их држе под влашћу.
26. Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ,
27. и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга,
28. баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«
29. Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.
30. А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«
31. Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«