4. »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘?
5. И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘?
6. Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«
7. »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.
8. А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако.
9. А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене — осим због блуда — и ожени се другом, чини прељубу.«
10. Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«
11. А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато.
12. Има заиста оних који су се родили неспособни за женидбу. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу. А има и оних који су — ради Царства небеског — сами себе учинили неспособнима за женидбу. Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«
13. Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.
14. »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«
15. Онда положи на њих руке, па оде оданде.
16. Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«
17. »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«