13. Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.
14. »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«
15. Онда положи на њих руке, па оде оданде.
16. Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«
17. »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«
18. »Којих?« упита га човек.А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно,
19. Поштуј оца и мајку, и Воли ближњега као самога себе.‘«
20. »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«
21. »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
22. Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23. »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско.
24. И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
25. Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«
26. А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«
27. Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«
28. »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових.