25. Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.
26. »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘
27. И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.
28. »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара, па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘
29. »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘
30. Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.
31. »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32. »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио!
33. Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘