1. Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«
2. А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих,
3. па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско.
4. Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском.
5. И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«
6. »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.
7. »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.
8. »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ.
9. И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.
10. »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.«
12. »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу?
13. Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале.
14. Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«
15. »Ако твој брат згреши против тебе, иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата.