30. Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи.
31. Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.
32. Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«
33. А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«