13. »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он.
14. »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«
15. Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«
16. »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус.
17. »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела?
18. Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим.
19. Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде.
20. То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«
21. Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.
22. А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«
23. Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«
24. А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«
25. Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«
26. »Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«
27. »Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«
28. »Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.«И истог часа њена кћи оздрави.
29. Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе.
30. Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи.
31. Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.
32. Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«
33. А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«