21. А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.
22. Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ.
23. Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам.
24. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.
25. Око три сата ноћу, приђе им Исус ходајући по мору.
26. Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.
27. Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
28. »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«
29. А Исус му рече: »Дођи!«Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.
30. Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«
31. Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«
32. Када су се попели у чамац, ветар утихну,
33. а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«
34. Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету.
35. А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне,
36. преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.