9. Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих.
10. Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.
11. Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«
12. »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен?
13. А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«
14. Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају.
15. Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.
16. »О чему то расправљате с њима?« упита их он.
17. А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости.
18. Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
19. »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«
20. И они му га доведоше.Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на замљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.
21. »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.А овај рече: »Још од малих ногу.
22. И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«
23. »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«
24. А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«