7. Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«
8. И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.
9. Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих.
10. Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.
11. Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«
12. »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен?
13. А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«
14. Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају.
15. Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.
16. »О чему то расправљате с њима?« упита их он.
17. А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости.
18. Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
19. »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«