23. »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«
24. А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«
25. Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«
26. И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро.
27. Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.
28. Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«
29. А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом може да се истера.«
30. Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна
31. пошто је учио своје ученике.»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«
32. Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.
33. Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«
34. А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.
35. Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«
36. Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече:
37. »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«
38. »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«
39. »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени.
40. Ко није против нас, тај је за нас.
41. Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«