17. А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости.
18. Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
19. »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«
20. И они му га доведоше.Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на замљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.
21. »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.А овај рече: »Још од малих ногу.
22. И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«
23. »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«
24. А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«
25. Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«
26. И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро.
27. Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.
28. Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«
29. А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом може да се истера.«
30. Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна